Јелена Кујунџић из Мајура код Шапца гаји воће које подмлађује. Она је успела да одгаји перуанску јагоду. Ова воћка налик је џенарикама, али укус је сличан комбинацији јужног воћа.

На неколико ари из куће у Мајуру, зелене стабљике богате лишћем бујају „као из воде“. Истина, вода им треба, па је Јелена, искусна са гајем воћа и поврћа омогућила наводњавање. На први поглед изгледају као струкови парадајза, али лампиони у боји сламе откривају да то није традиционална врста која се гаји у скоро свим повртњацима у Србији. Ово је Физалис (Пхyсалис перувиана), или перуанска јагода. За њу је недавно чула и Јелена, а сада већ може да се похвали да је успела да одгаји ово необично воће које се, у његовој постојбини, Јужној Америци узгаја као поврће.

– Ја сам сасвим случајно набасала на Перуанску јагоду. Мој син је желео да посадимо бамију, тропску биљку која се додаје као прилог јелима. Ја сам истраживала на интернету, јер о томе нисам ништа знала, и она сам наишла на Перуанску јагоду, која ме је веома заинтригирала својим изгледом. Тада сам у апотеци пронашла семе и одлучила да сину купим оно што је желео а себе обрадујем перуанском јагодом – прича Јелена, која у свом пластенику и воћњаку гају традиционално поврће и воће.

Тако је јагода чак из Перуа доспела у Србију и примила се на плодној мачванској ораници. Јелена, искусна са гајењем воћа и поврћа, брзо се снашла и са новом необичном културом

– Ово је, уствари, воће старих Инка. Потиче из Перуа и може се сврстати у категорију супер воћа, као што су гоџи бобице, аронија и слично. Узгој је сличан узгоју паприке. Кад процвета, цвет је сличан цвету парадајза. На сваком од њих формира се овај лампион који унутра садржи плод. Кад лампион пређе из зелене у боју сламе, онда је знак да је јагода зрела. Укус подсећа на комбинацију поморанџе и ананаса. Нешто веома специфично, заиста – објашњава.

Перуанска јагода се не бере, већ се чека да плод отпадне. То је знак да је јагода спремна за конзумацију. Лампион пада на земљу и тек тада се прикупљају плодови.

– Заштитни омотач постане мрежица и штити јагоду од инсеката. На једној биљци буде и стотинак плодова који су величине лешника или трешње. Када се омотач скине, унутра је јагода која је најчешће жуто – зелене до наранџасте боје. Плод, заправо највише личи на џенарику, али укус је различит јер унутра има семенке које су специфичне ароме – прича Јелена

Пераунаску јагоду користи као украс за колач, понекад за припрему мармеладе, сока, а највише за слатко. Напомиње да може да се једе као сушено воће. Најздравија је кад се конзумира свежа јер тада организам може да искористити све витамине. Међутим, количина која сме да се употребљава, ограничена је на неколико бобица.

–Од шест до десет плодова може да се поједе дневно. То је, заправо, дневна доза овог необичног воћа, код ког је јестив искључиво плод. Перунска јагода обилује витаминима и то је разлог што се једе у малим количинама. Има ретке витамине, П,С, доста витамина А и комплекса Б витамина. Има влакна која су битна за пробаву. Помаже у лечењу канцера јер повећава имунитет и ублажава реуматске болове и, што је најважније, успорава старење организама, тако да, куда ћете више – објашњава власница и додаје да савремена истраживања показују да је овај витамин делотворан против одређених алергија и чак против повишеног крвног притиска.

Сви други делови, осим плода, нису јестиви па је препорука да се не дају ни стоци.

Цена на тржишту је 10 евра по килограму, а најчешће се продаје у паковању од 100 грама.

Међутим, слатком од перуанских јагода нико не може одолети. По Јеленином рецепту припрема се на веома једноставан начин.

– Слатко се припрема као од другог воћа. Кува се без мешања и процес не траје дуго. Иако је слаткастог укуса, не обилује шећерима. На крају кувања, обавезно се додаје лимун – објашњава.

За једну породицу је довољни десетак садница. Иако је типична за топлије крајеве, успева иу код нас. Захтева заливање јер спада у групу тропских биљака. Орошавање се подразумева, увече и ујутро.